kica 1980 - 2019

Не будите генерала,
уморан је, нека спава...
У рајскоме пољу лала
небеса га грле плава,
док он снива своје чете
како к њему право ходе,
док немани грдне прете,
у бескрај га неки воде.

Усидрен у новој луци,
у сутону тихо чека,
не вребају њега вуци,
него змија, издалека.
Одвајкада људи зборе -
мишеви се плаше лава,
лавови се сами боре,
пустите га, нека спава.

Кад последњи воз стане,
на небески перон, горе,
са оне ће јужне стране
исте песме да се оре.
А на челу силног строја,
поносит, док сумрак пада,
повећше тај глас хероја
"ти си понос мога града"...

4. XI 2019.
К. Бајић